Mislim da je bila 2007, gostovali smo Želji. Standardno početkom sedmice maltretirali smo Bobeta da opet idemo s njegovom “plavom lađom” na gostovanje, a on bi nas po običaju sikterisao sve do petka, a onda bi rekao „idemo je.. vas otac“. Međutim tokom sedmice pade dogovor da se ide vozom u Sarajevo, kolektivno jer su Manijaci nabrijani na nas, a i mi na njih. Samo da se zna, da s njima nismo imali zategnute odnose dok nas nisu pičkasto napali na Bajramskom turniru, ponavljam na Bajramskom turniru i to sa noževima. Helem neise, svanula je subota, mahmurno sve na stanici, pojedinci se vode motom „klin se klinom izbija“ pa motivišu i druge. U međuvremenu na stanicu upadaju neki strendžeri, među kojima je jedan nosi Hajdukov kačket. Lijepo smo mu objasnili da mu je govno na glavi i da ga skine.

Napokon stiže voz i nastaje ludnica, borba za kupe. Pale se prvi probija i zauzima nam kupe. Kad smo krenuli Marki vadi njegovu domaću lozu, sudžuk i kisele krastavce, poznat je po tome! Na moje zgrožavanje “je li normalan da pijemo lozu na sabahu”, odgovora mi sa „ko da bola loza zna koliko je sati, ha ja bola!“. Uglavnom bi njegova. U to vrijeme je bil vrlo popularna je pjesma “Horto Magiko“ od Gate 13. Čitav svijet je kopirao ovu pjesmu pa tako i mi. Međutim tad nas je puklo da pjevamo original, na grčkom! Pomaže nam i ekipa iz kupea do nas. Uglavnom pjevanje lafo na grčkom, pojavom bubanja se raširilo na čitav voz. Negdje pred Sarajevom voz staje, a mi sve glasniji do momenta kada nam u kupe upada takva grdosija od drota, koji je zaglavio na vratima kupea. „Sta se dernjate jarane“ i „ne izlazite iz voza dok vam mi ne kažemo“ su jedine stvari što je ovaj izustio, a mi fascinirani gomilom od čovjeka samo klimnuli glavom. Uglavnom to nam je bio signal da nešto nije udure i da će nas čekati pun k.. murije na stanici. Prije smo imali foru kad bi nas murija čekala u Sarajevu, prvo bi pustili raju koja je isticala Veležova obilježja, pa dok murija devri oko njih, mi bi glumili studente i kliznuli. Ovaj put nije bilo šanse! Uglavnom ići ćemo u korteu pod njihovom pratnjom, pa su nas zadržali skoro sat vremena na stanici. Tada nastaje famozna slika “Railway Station“. Napokon krećemo na Grbavicu, u Sarajevu sve sivo, kiša hoće-neće. Lagano koračamo ka njihovoj teritoriji, očekujemo napad, ali sem jednog pokušaja bacanja baklji s druge strane obale Miljacke, ništa se nije desilo. Dolazimo pred stadion gdje nas dočekuje veća grupa Manijaka, uz psovke, gađaju nas sa kamenicama i sa par baklji. U jednom momentu vidim Saketa kako juriša sam sa našom zastavom na stotine njih, a oni ga izbezumljeno gledaju. U momentu upratim da na njega idu 3 kornjače sa pendrecima, letim prema njemu da ga zaustavim. Umalo da ja naj… al uglavnom obadvojica smo prošli a manjim dodirima pendreka. Murija pravi blok, njih potiskuje na jednu, nas na drugu stranu. Nastaje “gongula” s murijom, koja nas potiskuje pod popularni „golubarnik“. Upračam drota s najviše zvjezdica i skočim mu u zagrljaj. Tako ga jako stisnem i na uho mu kažem “smiri ove svoje i ćemo se i mi smiriti”. Na svaki njegov trzaj, ja ga još više stisnem. Uglavnom pade dogovor, oni se smiriše, pa i mi. Mada s naše strane nije nimalo lako bilo raju smiriti, jer pred „golubarnika“ nalazila se njihova tombola, gdje se okupljaju njihove „mehke ćune“ i non stop nam dobacuju, naravno sulanjaju se na to što murija stoji između nas. Pale je bio najuporniji da im nešto „objasni“ a Marki i ja mu nismo dali da im ide išta „objašnjavati“. U jednom momentu Marki ga tako povuče, da ovaj pada u lokvu i nastaje ludilo na par sekundi. I to smo smirili, pa nas murija tjera na tribinu.
Tokom tekme pored standardne zaj… i podj… sa njima izdvaja se pjesma “ko je sljedeći” i momenat kad se Debeli odvoja od nas i skida majicu. Koliko je skakao iz glave mu mu je počelo dimiti (isparav’o). Marki to upraća, počne se derati se „gori Debeli grob te je…!“ i udara ga sa zastavom po glavi. Opšta ludnica u “golubarniku”.
Ispušili smo 4:0 i opet s murijom do željezničke, gdje nas i napuštaju. Radosni radi toga, iščekivali smo napad Manijaka, međutim niko se živ nije pojavio. Smrznuti, mokri ko čep, sjeli smo u voz i krenuli kući..